Digitalizacija kao pojam ne predstavlja novinu na našem tržištu, već je nešto što se pominje već godinama unazad. Sam pomen digitalizacije u ljudima izaziva momentalnu pomisao na računare, kontrolu i nestajanje ljudskih resursa u procesima. Sećamo se svi početaka digitalizacije u Srbiji, zaboravljajući na pojavu računara, već direktno asocirajući na pojavu e-banking-a. Koliko je vremena bilo potrebno da shvatimo da uvođenjem pojmova i procesa koji nam olakšavaju život i navike više dobijamo nego što gubimo u datom momentu?

Ista situacija na tržištu Srbije je vladala i pre par godina. Uplašeni i pod strepnjom da će naš novac završiti na nekom nepoznatom mestu branili smo se noviteta koji su pristizali. Gubili smo svoje vreme čekajući u redovima, trošili svoje resurse i odlagali naplatu svojih potraživanja. U tom momentu, stara izreka „vreme je novac“ nije dopirala do nas.

Koliko zapravo košta naše vreme? Da li su nam ove promene u tom momentu olakšale poslovanje? Gledajući sa ove tačke, itekako jesu. Kada posmatramo sa ekonomske strane, koliko smo često pomislili da će nam ovakav vid poslovanja uštedeti resurse, omogućiti lakše funkcionisanje i itekako olakšati život? Prilagođavanje je trajalo, a onda su zamah uzele nove promene. U trenutku, elektronski potpis zamenio je proses ručnog potpisivanja, pečat nam više nije obavezna stavka na dokumentima, razvila su se razna softverska rešenja i samim tim postali smo nesvesno digitalizovani.

Da li je bilo potrebno da nam se nameće nešto čega smo sami trebali biti svesni? Da li je potrebno da naša država sa svim svojim mogućnostima toliko zaostaje za zemljama Evrope i svesno utiče na usporavanje procesa i bespotrebnog trošenja ljudskih resursa? Strah je nešto što nas sprečava u svemu. Strah od promena. Ne, ljudi neće ostati bez posla ako vreme utrošeno u redu čekanja zamenimo lakim procesom u par klikova.

Tržište je prihvatilo ideju da svoj novac prosleđuje putem e-bankinga, pa samim tim ne bi trebalo imati problem da isti novac preuzme bržim kanalima. Ako ćemo plaćati elektronski, zašto onda ne bismo i razmenjivali dokumentaciju elektronski? Koji nam je izgovor da čekamo naplatu svojih dugovanja umesto da iskoristimo mogućnost digitalizacije i ubrzamo procese slanja dokumentacije i faktura i samim tim obezbedimo svom preduzeću bržu naplatu, složenije procese i sigurno povećanje konkurentnosti?

Ići u korak sa digitalizacijom ne predstavlja problem, već sigurno rešenje. Verujemo da neki benefiti već prepoznati, ali da li smo zaboravili glavni benefit? Koliko papira smo na mesečnom ili bolje rečeno na dnevnom nivou utrošili zbog osećaja „sigurnosti“? Da li smo strahu od digitalizacije zaboravili na ekologiju?

Objavljeno u blog-rs