Šta elektronsko fakturisanje donosi srpskoj privredi i kako se pripremiti za njegovo uvođenje u poslovanje

Zakon o elektronskom fakturisanju koji je stupio na snagu u maju i čija primena za javni sektor počinje 1. januara, a za privatni sektor od 1. jula sledeće godine, obavezuje državna tela, gradove, opštine i firme koje su učesnici javne nabavke, da primaju i šalju elektronske fakture u javnim nabavkama, počevši od januara 2022.

Predrag Živković, direktor servisa Moj-eRačun, objašnjava da je period od šest meseci od dana stupanja Zakona na snagu do njegove primene, ostavljen su da bi svi učesnici infrastrukturno prilagodili svoje računovodstvene sisteme elektronskom načinu fakturisanja i uskladili ih sa domaćim i evropskim propisima.

– Reč je o poslovanju vrednom oko 1.300 milijardi dinara na godišnjem nivou, pa će ova obveza digitalizacije javnih tela dodatno rasteretiti budžete te time osigurati jednostavnije i transparentnije poslovanje. Dobro je i što će deo privatnih subjekta koji posluje s javnim telima već u prvoj fazi morati da se prilagodi e-fakturisanju pa će sigurno isto primenjivati i prema ostalim preduzećima, što će omogućiti da od 1. jula 2022. godine cela privreda bude spremna za digitalno poslovanje – pojašnjava Živković.

Priprema za zakon je ključna

Kako je rečeno, uvođenjem obaveznog eRačuna u javni sektor pokrenuće se prvi talas digitalizacije srpskih preduzeća, dok će potpuna primena Zakona u realnom sektoru učiniti čitavu privredu konkurentnijom.
Prema iskustvima zemalja koje su pre nas uvele takav zakon, privatni sektor oberučke je prihvatio e-fakturu, iako kod većine zakonski to nije bio obvezan, ako nije učestvovao u javnim nabavkama i tenderima. Obzirom da je Srbija po tom pitanju učinila korak više i odmah usvojila Zakon koji digitalizuje čitavu privredu, očekuju se još bolji rezultati.

Ceo članak pročitajte na ovom linku.