E-računi su karika poslovanja koja je neophodna za ozbiljnu digitalnu transformaciju

Kod izdavanja elektronskih dokumenata i to ne samo e-računa najveće benefite ima primalac jer time može integrisati i automatizovati svoj proces. Tu je ključna prednost tehničkih rešenja kao što je servis Moj eRačun.

Tema digitalizacije je prošle godine došla u fokus javnosti kroz rad od kuće u doba pandemije, a sada su sve kompanije i zaposleni koji rade od kuće doveli digitalizaciju na viši nivo. Ona danas zahteva i podrazumeva implementaciju velikog dela poslovnih procesa kroz digitalne kanale, a jedan od tih poslovnih procesa za mikro, male i velike firme je i izdavanje e-računa. Srbija je u ovom segmentu u fazi priprema pred primenu Zakona o elektronskom fakturisanju, ali postoje firme koje već neko vreme koriste mogućnost slanja eRačuna u struktuiranoj formi.

Po zakonskoj regulativi – račun posmatramo kao pravno valjanu knjigovodstvenu ispravu koja sadrži standardizovane i strukturirane podatke. Ti podaci su bitni da bi proces razmene elektronskog računa mogao biti automatizovan i optimizovan i da bi firma na kraju nakon implementacije takvog procesa mogla reći da je uštedela resurse i da ima konkretne benefite. Bitan je taj standard, da „pričamo istim jezikom“ i da možemo nesmetano razmenjivati e-račune između sebe, objašnjava Nenad Solujić, direktor Docloop d.o.o. provajdera servisa Moj eRaču

Digitalni radni proces

Definicija e-računa kaže da je u pitanju elektronski dokument koji je izdat, prenet i primljen u struktuiranom formatu koji omogućava njegovu dalju računarsku obradu. Po meni je jedino ispravno posmatrati e-račun kao onaj koji je izdat i poslat direktno iz računovodstvenog softvera pošiljaoca i primljen s druge strane u računovodstveni softver primaoca. Pritom primaoci moraju biti svesni da je za taj deo računarske obrade potreban sistem ili alat koji omogućuje da ga uvede u proceduru digitalnog.

Mi kao servis radimo s puno korisnika iz realnog sektora, a imamo i korisnike iz javnog sektora i možemo reći da najveći problem postoji na strani primaoca koji slabo percipiraju što znači taj primljeni račun u digitalnom obliku. Oni su ti koji često taj elektronski račun pretvore opet u papirni i pošalju ga na overu. Tada dobijete e-račun koji je završio u registratoru, što nije suština digitalizacije. Bitna je dubina integracije, bitni su sistemi, tačnije servisi koje korisnici moraju koristiti jer im oni omogućuju digitalni proces rada, napominje Solujić.

Sa istim problemom suočavaju se i druga tržišta u okruženju te Srbija nije izuzetak. Ipak, to se polako menja u susret primeni Zakona o elektronskom fakturisanju. Kod izdavanja elektronskih dokumenata ne samo e-računa najveće benefite ima primalac jer ga može integrisati i automatizovati svoj poslovni proces. Tu je ključna spremnost tehničkih rešenja koja omogućuju automatsko primanje računa kao i automatizaciju poslovanja nakon toga. Prvi korak je razmena, drugi prijem pa arhiviranje, a treći korak, teži i veći, je ta integracija, odnosno automatizacija.

Najveći primalac e-računa od 1. januara 2022. će biti država i tada će sve krenuti. Ceo članak pročitajte na ovom linku.