Predrag Živković, direktor servisa Moj-eRačun – Kako da priremite poslovanje za uvođenje eRačuna

Srbija ima jednu od najvećih stopa rasta korišćenja eRačuna u regionu. Gotovo 25.000 firmi danas aktivno šalje i prima eRačune pripremajući se tako za skorašnje uvođenje obaveznog eRačuna u svakodnevnom poslovanju. Kako u moru neoproverenih PDF računa prepoznati onaj ispravni i kako što lakše i brže zameniti papirne račune eRačunima.
eRačun će uskoro postati obavezan u segmentu poslovanja sa javnim preduzećima, stoga je domaćim firmama ostalo još vrlo malo vremena za pripremu, odnosno privikavanje na slanje i primanje eRačuna. Šta to znači za domaće tržište, koji su koraci potrebni za što lakši prelazak na eRačune, te kako u moru neispravnih prepoznati onaj ispravan eRačun, otkrio nam je Predrag Živković, direktor servisa Moj-eRačun, osoba koja nam o ovoj temi može jako puno reći.

U Srbiji ima oko 25.000 firmi koje već svakodnevno koriste eRačune u svom poslovanju. To je značajna brojka ako se zna da ne postoji jos zakon koji obavezuje na takav način poslovanja. Kako je došlo do tako velikog interesa i koje su to firme koje su se već prilagodile novoj eri poslovanje?

– Reč je stvarno, po našim saznanjima, o 25.000 aktivnih firmi koje šalju i primaju eRačune, što je samo po sebi ne zanemarljiva brojka. Moram naglasiti kako Srbija zasigurno ima potencijal velikog rasta korišćenja eRačuna u regionu, a sve to u skladu sa predstojećom zakonskom regulativom. U Evropi je, doduše, taj proces započeo pre nego kod nas, ali je i naše nadležno ministarstvo vrlo brzo uočilo kako je eRačun neophodan u poslovanju jer ga čini efikasnijim, pravno sigurnijim, bržim i kvalitetnijim. U tih 25.000 privrednih subjekata – korisnika ima iz svih tržnih segmenata, a interes za eRačun je bio podjednak u onim velikim, kao i među srednjim i malim firmama. Mene ove srednje i male firme nekako najviše intresuju jer to pokazuje napredno razmišljanje u tim firmama, njihovu borbu na tržištu i želju da ostvare uštede i budu konkurentniji, a svi znamo da su to uslovi opstanka na tržištu, a zatim i rasta.

Zašto se firme odlučuju za uvođenje eRačuna u poslovanje i što im je za to potrebno? Ima li nekakvih posebnih preduslova?

– Dosta firmi kao razlog navodi skoro uvođenje obaveznog eRačuna u javnoj nabavci, što je vrlo jak pokretač. No, mišljenja sam da nije to jedini razlog. Firme su postale svesne da eRačun nije nešto što dolazi i što će jednog dana koristiti, već je to vrlo koristan alat koji njihova konkurencija već koristi i njim postiže bolju efikasnost i ostvaruje značajne uštede. Preduslova za korišćenje eRačuna nema. Svaka firma može uvesti eRačun u svoje poslovanje, dovoljan je samo interes i želja za napretkom. Posebno ističem želju za napretkom jer se često susrećem sa osobama koje neće ili ne žele promene. No, svaki direktor zna da bez unapređenja poslovanja nema napretka, a bez napretka firma ne može opstati na tržištu.

U Srbiji je već duži niz godina opšte prihvaćeno slati PDF račune e-mailom, ali Vi upozoravate kako je reč o nelegalnim dokumentima. Možete li objasniti o čemu je tačno reč?

– Izuzetno velik broj firmi u Srbiji šalje PDF putem e-maila i uvereni su kako šalju eRačune jer su napisali da je račun izdat elektronski te je vežeći bez pečata i potpisa. Još je tragičnija pojava da čak i neki proizvođači računovodstvenih softvera u svojim programima imaju opciju „pošalji eRačun“ koja funkcioniše po principu slanja neoverenog računa e-mailom. Neverovatna je hrabrost i needukovanost takvih proizvođača programa koji svoje korisnike dovode u zabludu. PDF račun poslat e-mailom nije i nikada neće biti eRačun. Zakonodavac je tu jasan. Kako bismo nešto nazivali eRačunom, ako je on i u PDF obliku, moramo imati osiguranu verodostojnost porekla pošiljaoca i primaoca, a to znači da se eRačun ne može poslati e-mailom, nego sigurnim kanalima, što elektronska pošta nije. Takođe, moramo imati osiguranu celovitost sadržaja eRačuna, što znači da on mora biti potpisan ispravnim sertifikovanim potpisom i vremenskim žigom. Uz sve navedeno, veoma je bitna stavka i čitljivost eRačuna. Ako bilo koji od ova četiri elementa nedostaje, ne možemo reći da je reč o eRačunu. Sada se verovatno pitate pa kako se onda šalju eRačuni. Odgovor je putem informacionog posrednika. Znači li to da nikako ne možete sami slati eRačune? Naravno da ne. Ali samostalno slanje eRačuna retko je kome isplativo. Povukao bih tu analogiju s poštom; svoje račune ne morate slati poštom, možete ih i lično dostavljati, ali isplati li vam se to? Naravno da ne.

Ceo članak pročitajte na ovom linku.